Miloš Petković rođen je 11.10.1991 godine u Aleksincu. Aleksinačku gimnaziju završio je 2010 godine na prirodno-matematičkom smeru.
|
|
 Иван Јовановић рођен је 8. септембра 1978. године у Јаковљу. Основну школу завршио је у свом родном месту, а гимназију „Дракче Миловановић“ у Алексинцу. Основне академске студије Француског језика и књижевности завршио је на Филолошком факултету Универзитета у Приштини, а магистратуру и докторске студије на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. У периоду од 2000. до 2005. године радио је као преводилац за француски језик на Косову и Метохији, од 2005. до 2010. године као професор француског језика у ОШ „Вук Караџић“ у Звечану и Прилужју. У исто време обављао је функцију директора Француског културног центра у Косовској Митровици. Од 2010. до 2012. године, И. Јовановић био је запослен у Француском институту у Нишу где је радио као сарадник за културу и као професор француског језика. Своју универзитетску каријеру започиње 2012. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, на новоотвореном Департману за француски језик и књижевност, где се бира у звање асистента. Иван Јовановић изабран је у звање редовни професор 2024. године. Од 2017. до 2025. године обављао је функцију управника Департмана за француски језик и књижевност, а од 2022. године и данас обавља функцију продекана за међународну и међуинституционалну сарадњу. Године 2023, именован је за српског директора Института Конфучије Универзитета у Нишу. Од 2021. године и данас, И. Јовановић је председник Удружења професора француског језика Србије.
У својој научној каријери, Иван Јовановић је објавио 70 научних радова у области контрастивне француске и српске лингвистике, посебно лексикологије. Већина његових радова бави се проблемима фразеологије, паремиологије и опсцене лексике као и традуктологије. Учествовао је на преко 50 међународних научних конференција, објавио је два универзитетска уџбеника из граматичке морфологије и лексикологије француског језика, два приручника-речника из дидактике француског језика, четири превода теолошких књига, превод једне збирке поезије и пет приказа научних публикација. Иван Јовановић руководи међународним научним пројектом Романистика и словенски језици, књижевности и културе у контакту и дисконтакту. Учествовао је у пројекту Душан Милачић: преводилац, романиста и ерудита, који је финансирало Министарство просвете Републике Србије, а реализовао Народни музеј у Нишу и Народна библиотека у Прокупљу. Учествује и у пројекту Филозофског факултета у Нишу и Департмана за француски језик и књижевност Развој Филозофског факултета и франкофоне вредности. Од 2022. године руководилац је пројекта Француски језик на раном узрасту. |
|
|
Професионалну каријеру започела је на Фармацеутском факултету као истраживач-приправник, где је била ангажована на националном научном пројекту из области фармацеутске технологије. Од 2018. године ради у Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, где је обављала више стручних и руководећих функција у производњи и контроли лекова и медицинских средстава. Од 2023. године носилац је научног звања – научни сарадник. Аутор је и коаутор више научних радова у међународним часописима и учесник бројних стручних и научних скупова у земљи и иностранству. Усавршавала се на институцијама у Словенији, Немачкој, Турској и Србији, и била укључена у наставни рад и менторство студената Фармацеутског факултета. Говори енглески језик, служи се француским и немачким, и активно учествује у широј академској и стручној заједници. Удата је и мајка двоје деце. |
|
 Др Александар В. Милетић (Алексинац, 1982), историчар. Основне студије историје завршио на Филозофском факултету у Нишу. Докторирао на Филозофском факултету у Београду, на катедри за Историју Југославије, са темом Политичка делатност Милована Ђиласа 1944-1954. (ментор академик Љубодраг Димић). Ужа поља интересовања везана су за историју спољне политике и дипломатије социјалистичке Југославије, биографије и делатности историјских личности. Виши научни сарадник на Институту за новију историју Србије. Живи и ради у Београду. |
|
 Урош Д. Микетић рођен је у Пећи 29. маја 1992. Основну и средњу школу завршиоУрош Д. Микетић рођен је у Пећи 29. маја 1992. Основну и средњу школу завршиоје у Алексинцу. На Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременимседиштем у Косовској Митровици завршио је основне (2015) и мастер академске студијеисторије (2017). Добитник је награде „Истакнути студент“ Филозофског факултета (2015),а био је и стипендиста општине Алексинац и републичког Фонда за младе таленте„Доситеја“ (2015–2016). Уважавајући чињеницу да је од 2018. као истраживач распоређен на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем уКосовској Митровици, у оквиру пројекта „Косово и Метохија између националногидентитета и евроинтеграција“ који је финансирало Министарство просвете, науке итехнолошког развоја Републике Србије, фокусиран је на историју Косова и Метохије ујугословенском и постјугословенском периоду. Објавио је преко тридесет научних радовау земљи и иностранству. Докторирао је на матичном факултету 2024. године („ИсељавањеСрба и Црногораца са Косова и Метохије 1966–1981. године : узроци, ток и последице“), азатим изабран у звање научни сарадник. Живи и ради у Косовској Митровици. |
|
|
Dr Vladimir Rakić, doktor medicinskih nauka, Rođen je u Aleksincu 1981. godine. Osnovnu školu i gimnaziju prirodno-matematički smer, završio u Aleksincu, kao odličan đak. Šestogodišnji Medicinski fakultet u Nišu, završio kao odličan student. Diplomirao u junskom roku, sa ocenom 10. U toku studiranja bio izabran od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije, za talentovanog studenta. Posle diplomiranja zaposlen od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije, dobio posao na konkursu za mlade talente i odmah dobio specijalizaciju. Kao odličan student bio stipendista Ministarstva prosvete, Fonda za mlade talente. Istovremeno, kao odličan student, dobijao stipendiju grada Niša.
Završio četvorogodišnju specijalizaciju radiologije sa odličnim uspehom. Posle specijalizacije završio doktorske studije, odbranio doktorsku disertaciju sa ocenom 10 i dobio zvanje doktora medicinskih nauka. Dobio dvojezičnu diplomu doktora medicinskih nauka, na engleskom i srpskom jeziku. Govori engleski i nemački jezik. Diplomu jezika dobio u Beogradu. Živi i radi u Nišu.
|
|
|
Од 2010. године играла је у филмовима и серијама рађеним у домаћој и oд 2010. године играла је у филмовима и серијама рађеним у домаћој истраној продукције: ”The Woman Who Brushed Off HerTears”, ”Фолк, ”Неспоразум”, ”Видети значи веровати”, ”Ургентницентар”, ”Државни службеник”, ”Baaghi 3”, ”Златни дани”, ”Клан 2”, ”Замка умраку”, ”Изазов”, ”Наледство”, ”Заова” и многим другим.Играла је у представама у ДКСГ у Београду, Театру Вук, Звездара театру, Театру Одеон, Позоришту Пинокио, и многим другим. Истакнуте представе: ”Ја сам птица, ја сам све!”, ”Annelies, сновиђење по дневнику Ане Франк”,“Породичне приче”, “Me Sem Šaban - Краљ Цигана”, ”In His Mind”, ”Меница безпокрића”… Такође је учесник и многих глумачких фестивала широм Србије ирегиона.Као перформер извела је преко преко 100 перформанса у Србији ииностранству, а најкомплекснији пројекат у коме је радила као перформер уоквиру Абрамовић института јесте изложба ”Чистач” у Музеју Савременихуметности у Београду 2019/20. године.Живи и ради у Београду где је активни члан ансамбла Театра Одеон, члан Удружења драмских уметности Србије, предавач сценског покрета у музичкој школи Supervoice, перформер Абрамовић Института. |
|
|
Njegova istraživanja fokusirana su na modelovanje poslovnih dokumenata, kontekstualnu analizu i digitalnu transformaciju poslovnih procesa. Tokom profesionalne karijere učestvovao je u razvoju inovativnih rešenja za optimizaciju poslovnih procesa kroz inteligentne informacione sisteme. Trenutno živi i radi u Beču, Austrija, gde je zaposlen kao Senior Business Analyst u kompaniji Generali Osiguranje. Autor je više naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima i učesnik brojnih konferencija iz oblasti informatičkih tehnologija i poslovne analitike. Njegov rad doprinosi unapređenju poslovnih procesa kroz primenu naprednih analitičkih metoda i digitalnih tehnologija. Rado se vraća rodnom Aleksincu. |
|
|
Diplomirala je na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2007. godine sa prosečnom ocenom 9,81. Tokom studija bila je stipendista Ministarstva prosvete Republike Srbije i Fondacije Hemofarm. Dobitnica je nagrade „Profesor Ivan Berkeš“ za najboljeg diplomiranog farmaceuta, kao i nagrade Univerziteta u Beogradu za studenta generacije Farmaceutskog fakulteta u školskoj 2006/2007. godini. Doktorske akademske studije iz oblasti farmakokinetike i kliničke farmacije upisala je 2007. godine, a doktorsku disertaciju pod nazivom „Biofarmaceutska karakterizacija tableta sa trenutnim oslobađanjem levotiroksin-natrijuma“ odbranila je 2013. godine, čime je stekla zvanje doktora medicinskih nauka – farmacija. Profesionalnu karijeru započela je u kompaniji Galenika a.d., gde je od 2008. do 2014. godine radila u oblasti kontrole kvaliteta lekova. Od 2014. godine živi i radi u Norveškoj, gde je stekla norvešku autorizaciju za farmaceuta. Trenutno je zaposlena u biotehnološkoj kompaniji AlgiPharma, na poziciji odgovornog lica za obezbeđenje kvaliteta. Udata je i ima dvoje dece. |
|
|
Аутор је више научних радова, о примени метода вештачке интелигенције у машинству, од којих су два објављена у водећем међународном академском часопису „Elsevier”. Коаутор је универзитетског уџбеника под насловом „Пројектовање система управљања“, који је објавио Машински факултет у Нишу 2021.године. Радећи на имплементацији информационог система, у више реномираних производних компанија, специјализовао се за програмирање пословних апликација и база података. |
|
| Др Жељко Ј. Младеновић, је рођен 19. 6. 1985. год. у Алексинцу. После завршене основне школе: „Аца Милојевић“ (данас: „Вожд Карађорђе“) 2000. год. уписао је природно-математички смер гимназије: „Дракче Миловановић“ у Алексинцу (данас: „Алексиначка гимназија“). Током школовања награђиван је за учествовање на такмичењима из историје, хемије и за литерарне радове. Након завршене гимназије 2004. године уписао је студије психологије на департману за психологију Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Током студија три пута је био награђен као најбољи студент на департману и био је стипендиста Министарства просвете и спорта и „Фонда за подстицање обдарених ученика и студената са територије општине Алексинац“. Дипломирао је почетком 2009. године са просечном оценом на студијама 9,90 (на дипломском 10) и био је награђен као најбољи студент департмана (студент генерације) и један од двојице најбољих на факултету. Децембра 2009. године уписао је докторске академске студије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Докторску дисертацију под насловом: „Афективно примовање естетских процена“ одбранио је 14. марта 2013. године и тиме је стекао звање доктора наука-психолошке науке, просечна оцена на докторским студијама била је 9,83. Од 17. 11. 2025. год. ради у звању доцента на Департману за филозофске науке и уметност Државног Универзитета у Новом Пазару, а пре тога је радио на Академији васпитачко-медицинских струковних студија- Одсек васпитачких студија Алексинац као професор струковних студија и Интернационалном Универзитету у Новом Пазару као доцент. У средњим школама: „Прота Стеван Димитријевић“ и „Шуматовац“ у Алексинацу и основној школи „Вожд Карађорђе“ у Алексинацу предавао је верску наставу, а у средњој школи „Бранислав Нушић“ у Сокобањи предавaо је психологију. До сада је објавио двадесет седам научних и стручних радова, и имао је петнаест саопштења на научним и стручним скуповима. Ожењен је и живи у Алексинцу. |
Др Софија Белоица (рођ. Станковић) рођена је 3. фебруара 1987. године у Неготину. Алексиначку гимназију, природно-математички смер, завршила је 2005. Године 
Орландић Катарина (01.07.1991.), докторирала на уметничком смеру Орландић Катарина (01.07.1991.), докторирала на уметничком смеру Факултета драмских уметности у Београду 2020. године и у звању је докторауметности – драмске и аудио визуелне уметности. Завршила основне академскестудије на Ф. У. Приштина – Звечан у класи ред. проф. Милана Плећаша и мастер студије под менторством ред. проф. Јовице Павића. У родном градуАлексинцу завршила Алексиначку гимназију 2010. године, нижу музичку школу “Владимир Ђорђевић” 2010. године - одсек: соло певање и ОШ ”Љупче Николић” 2006. године.
Dr Danijel Novaković rođen je u Aleksincu, gde je završio Osnovnu školu „Ljupče Nikolić“ (1999) i Aleksinačku gimnaziju (2003). Osnovne i master studije završio je na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na smeru Računarska tehnika i informatika (2003–2009). Doktorirao je na Fakultetu za Informatiku Tehničkog Univerziteta u Beču (2015), u oblasti Poslovne informatike, sa temom doktorske disertacije „Business Context Aware Business Documents Modelling“.
Ivana Smiljanić (devojačko Kocić) rođena je 3. januara 1982. godine u Aleksincu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju „Drakče Milovanović“, prirodno-matematičkog smera.
Рођен 16. Јануара 1974. у Алексинцу, где проводи детињство и завршава основну школу. Након двогодишњег похађања војне гимназије у Београду, враћа се у родни град и 1993. матурира у гимназији. 2003. дипломира на катедри за аутоматско управљање Машинског факултета Универзитета у Нишу. Докторску дисертацију, на тему: „Оптимално препознавање и локализација извора звука применом метода вештачке интелигенције“, брани 2020., на катедри матичног факултета за мехатронику и управљање системима. Исте године стиче научно звање: „Научни сарадник у области техничко-технолошке науке-машинство“.